<< Пред.           стр. 8 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу

 ЭЛАН: Мэдж говорит, что она слишком устала, мама. Садится возле Кей.
 Миссис К.: Что ж, я думаю, можно очень мило прове­сти время и без Мэдж. Пусть Кей почитает нам что-нибудь из своего нового романа.
 190
 JOAN: I—I think I ought to go now, Mrs. Conway. (To KAY, impulsively.) Thank you so much, Kay. It's been the loveliest party there ever was. (Suddenly kisses her with great affection, then she looks sol­emnly at Mrs.C. who is considering the situation.) I really have had a marvellous time, Mrs. Conway.
 Standing close to her now Mrs.C. looks quite searchingly at her. JOAN meets her look quite bravely, though a little shaky.
 ROBIN: Well, Mother?
 Mrs.C. looks at him, then at JOAN, and suddenly smiles. JOAN smiles back.
 Mrs.C.: Are you two children serious?
 ROBIN (boisterously): Of course we are.
 Mrs.C.: Joan?
 JOAN (very solemnly, nervously): Yes.
 Mrs.C. (with an air of capitulation): I think you'd better have a cup of tea, hadn't you?
 JOAN: I'm so happy.
 CAROL (loudly, cheerfully): Tea. Tea. Tea.
 Passing of cups, etc. ALAN enters.
 ALAN: Madge says she's too tired, Mother.
 Goes and sits down near KAY.
 Mrs.C.: Well, I think we can get on very nicely without Madge. Kay ought to read us some of the novel she's writing—
 191
 КЕЙ (в ужасе): Нет-нет, мама, я не могу.
 Миссис К.: А почему, собственно? Я-то никогда не отказываюсь вам спеть.
 КЕЙ: Это другое дело.
 Миссис К. (главным образом. Робину и Джоан): Кей все­гда так серьезничает и секретничает, стоит заго­ворить о ее писаниях, можно подумать, она их стыдится.
 КЕЙ (храбро): Я и стыжусь... отчасти. Я знаю, это пока не то, что надо. А больше все глупо, глупо, глупо!
 КЭРОЛ (возмущена): Неправда, Кей!
 КЕЙ: Нет, правда, хорошая моя. Но так будет не все­гда. Я буду добиваться своего, и у меня непремен­но получится. Вот тогда вы увидите.
 ДЖОАН: Ты этим и хочешь заниматься, Кей? Только писать романы и всякое такое?
 КЕЙ: Да. Но просто писать — это пустяки. Главное — писать по-настоящему — глубоко, искренне. Мало кому удается сразу и то и другое, особенно женщинам-писательницам. А я буду стараться и добьюсь. И что бы там ни случилось, а я буду пи­сать только такое, что мне необходимо высказать, если всем существом буду чувствовать — это до­подлинная правда. Никогда я не стану писать, толь­ко чтобы понравиться каким-то глупым людям или только ради денег. Я стану...
 Внезапно умолкла. Остальные ждут, не сводя с нее глаз.
 Миссис К.: Интересно, вот Кей станет знаменитой писательницей, а ты, Хейзл? Может быть, за то­бой явится кто-нибудь из твоих майоров и капи­танов?
 192
 KAY (in horror): I couldn't possibly, Mother.
 Mrs.C.: I can't see why not. You always expect me to be ready to sing for you.
 KAY: That's different.
 Mrs.C. (mostly to ROBIN and JOAN): Kay's always so solemn and secretive about her writing—as if she were ashamed of it.
 KAY (bravely): I am—in a way. I know it's not good enough yet. Most of it's stupid, stupid, stupid.
 CAROL (indignantly): It isn't, Kay.
 KAY: Yes, it is, angel. But it won't always be. It must come right if I only keep on trying. And then— you'll see.
 JOAN: Is that what you want to do, Kay? Just to write novels and things?
 KAY: Yes. But there's nothing in simply writing. The point is to be good—to be sensitive and sincere. Hardly anybody's both, especially women who write. But I'm going to try and be. And whatever happens, I'm never never going to write except what I want to write, what I feel is true to me, deep down. I won't write just to please silly people or just to make money. I'll—
 But she suddenly breaks off. The rest wait and stare.
 Mrs .С.: I wonder what will have happened to you, Ha­zel, when Kay's a famous novelist? Perhaps one of your majors and captains will come back for you soon.
 193
 ХЕЙЗЛ (невозмутимо): Незачем. Никто из них мне не нужен.
 РОБИН (поддразнивает): Она намерена выйти по меньшей мере за принца.
 ХЕЙЗЛ (невозмутимо): Правильно. Я выйду за высо­кого человека, очень недурного собой, лет на шесть старше меня, с кучей денег, и он будет страстный путешественник, и мы с ним объездим весь свет, а дом наш будет в Лондоне.
 Миссис К.: А как же несчастный Ньюлингем?
 ХЕЙЗЛ: Не могу же я всю жизнь проторчать в этой глуши, мама. Я бы умерла. Но ты станешь приез­жать в Лондон к нам в гости, и мы будем задавать вечера, и все приглашенные станут глазеть на мою сестру, прославленную писательницу Кей Конвей.
 РОБИН (заносчиво): А как насчет твоего брата, Робина, прославленного... будь уверена, так ли, эдак ли, а он тоже прославится!
 ДЖОАН (слегка поддразнивая): Ты ведь еще не наду­мал, чем будешь заниматься, Робин.
 РОБИН (величественно): Дайте человеку оглядеться. Еще и полсуток не прошло, как я уволился из Воз­душного флота. Но — провалиться мне на этом месте! — я найду себе стоящее дело. И никаких этих прописей — мол, начинай с самого низу, мальчиком на побегушках! Старшим помощни­ком младшего дворника! Сейчас время такое, мо­лодым открыты все пути, и уж я своего не упущу. Вот увидите.
 Миссис К. : Только не говори, что и ты хочешь сбе­жать из Ньюлингема!
 РОБИН (величественно): Ну, пока я еще не решил,
 194
 HAZEL (calmly): They needn' t. In fact, I'd rather none of them did.
 ROBIN (teasingly): Thinks she can do much better than them.
 HAZEL (calmly): I know I can. I shall many a tall, rather good-looking man about five or six years older than I am, and he' 11 have plenty of money and be very fond of travel, and we'll go all over the world to­gether but have a house in London.
 Mrs.C.: And what about poor Newlingham?
 HAZEL: Mother, I couldn't possibly spend the rest of my life here. I'd die. But you shall come and stay with us in London, and we'll give parties so that people can come and stare at my sister, Kay Conway, the famous novelist.
 ROBIN (boisterously): And what about your brother, Robin, the famous—oh! famous something-or-other, you bet your life.
 JOAN (rather teasingly): You don't know what you're going to do yet, Robin.
 ROBIN (grandly): Well, give me a chance. I've only been out of the Air Force about twelve hours. But— by jingo—I'm going to do something. And none of this starting-at-the-bottom-of-the-ladder, pushing-a-pen-in-a-corner business either. This is a time when young men get a chance, and I'm go­ing to take it. You watch.
 Mrs.C.: Don't tell me you're going to run away from Newlingham, too!
 ROBIN (grandly): Oh—well—1 don't know about that
 195
 мама. Можно, пожалуй, начать и здесь, у ньюлингемцев есть деньги, кое-кто порядком нажился на всяких подлых спекуляциях, и наше имя тут что-нибудь да значит, это тоже пригодится... но не ручаюсь, что я так тут и застряну, дудки! Смот­ри, Хейзл, может, я переберусь в Лондон раньше тебя. И даже раньше тебя, Кей. И стану делать боольшущие деньги. Может, побольше твоего дол­говязого красавца, Хейзл.
 КЭРОЛ (вдруг уверенно): У Хейзл всегда будет куча де­нег.
 Миссис К. (ее это позабавило): Откуда ты знаешь, Кэрол?
 КЭРОЛ: Просто знаю. Меня осенило.
 Миссис К. (все еще забавляясь): Вот новости! Я-то думала, в нашем семействе нет пророков кроме меня. Полагаю, будет несправедливо, если я по­шлю свою соперницу спать.
 КЭРОЛ: Еще как несправедливо. И вот что я вам ска­жу. (Вдруг показывает на ЭЛАНА). Самый счаст­ливый будет Элан.
 РОБИН: Славный малый наш Элан.
 ЭЛАН: Право, Кэрол... по-моему... тут ты ошибаешь­ся.
 КЭРОЛ: Не ошибаюсь. Я знаю.
 Миссис К.: Ну, это уже слишком. Знать из всего на­шего семейства могу только я. Одну минуту. (Зак­рыв глаза, полушутя, полусерьезно.) Да. Я вижу Робина, он повсюду разъезжает, зарабатывает кучу денег, и становится очень важной персоной, и еще помогает кое-кому из вас. И рядом с ним преданная молодая жена. А вот Хейзл, она, конеч­но, великолепна. И ее муж в самом деле высокий
 196
 yet. Mother. I might make a start here—there's some money in the place, thanks to some jolly rot­ten profiteering, and we're pretty well known here, so that would help—but I don't guarantee to take root in Newlingham, no fear! Don't be surprised, Hazel, if I'm in London before you. Or even before you, Kay. And making plenty of money. (To HAZEL.) Perhaps more than this tall, good-looking chap of yours will be making.
 CAROL (sharply, pointing): Hazel will always have
 plenty of money.
 Mrs.C. (amused): How do you know, Carol?
 CAROL: I just do. It came over me suddenly then.
 Mrs.C. (still amused): Well now! I thought I was the pro­phetic one of the family. I suppose it wouldn't be fair if I sent my rival to bed.
 CAROL: I should jolly well think it wouldn't. And I'll tell you another thing. (Points suddenly at ALAN.) Alan's the happy one
 ROBIN: Good old Alan!
 ALAN: I—rather think—you're wrong here, у'know, Carol.
 CAROL: I'm not. I know.
 Mrs.C.: Now I'm not going to have this. I'm the one who knows in this family. Now wait a minute. (Closes her eyes, then half playfully, half seriously.) Yes. I see ROBIN dashing about, making lots of money and becoming very important and helping some of you others. And a very devoted young wife by his side. And Hazel, of course, being very grand.
 197
 и очень хорош собой, почти так хорош, как ей самой кажется. По-моему, он даже знатного рода.
 РОБИН: Экий снобизм!
 Миссис К.: Не вижу, чтобы Мэдж вышла замуж, но она очень скоро станет директрисой большой школы и общественной деятельницей — знаете, которые входят в разные комитеты и ездят в Лон­дон выступать с трибуны, так что на свой манер и она будет счастливая и важная особа.
 РОБИН: Бьюсь об заклад, все верно, старушка Мэдж у нас молодец!
 Миссис К. (весело): Иногда я стану ее навещать и тоже заважничаю,— шутка ли, мать директрисы! — мы будем приглашать других учительниц на обе­ды, я им буду рассказывать о других моих детях, а они станут весьма почтительно слушать.
 ДЖОАН (радостно, восторженно): О, миссис Конвей! Я прямо вижу все это. У вас будет замечатель­ная жизнь.
 Миссис К.: Теперь о Кэрол. Ну конечно, Кэрол еще на много лет останется здесь со мной...
 КЭРОЛ (пылко): А я не знаю. Я еще не решила, кем ста­ну, в жизни столько интересных дел...
 ДЖОАН: Ой, Кэрол, по-моему, ты можешь играть в театре.
 КЭРОЛ (с нарастающим пылом): Да, конечно, я и сама часто про это думала. Только мне не хочется все время играть на сцене... между делом я бы рисо­вала... просто так, для себя... малевала бы, как одер­жимая... самыми яркими красками. И еще я мас-
 198
 And her husband is tall and quite good-looking, nearly as good-looking as she thinks he is. I be­lieve he comes into a title.
 ROBIN: Snob!
 Mrs.C.: I don't see Madge marrying, but then she'll be headmistress of a big school quite soon, and then she'll become one of these women who are on all sorts of committees and have to go up to London to give evidence, and so becomes happy and grand that way.
 ROBIN: I'll bet she will, too, good old Madge!
 Mrs.C. (gaily): I'll go and stay with her sometimes very important, the headmistress's mother—and the other mistresses will be invited in to dine and will listen very respectfully while I tell them about my other children—
 JOAN (happily, admiringly): Oh—Mrs. Conway—lean just imagine that. You'll have a marvellous time.
 Mrs.C.: Then there's Carol. Well, of course, Carol will be here with me for years yet—
 CAROL (excitedly): I don't know about that. I haven't exactly decided what to do yet, there are so many things to do.
 JOAN: Oh—Carol—1 think you could go on the stage.
 CAROL (with growing excitement): Yes, I could, of course, and I've often thought of it. But I shouldn't want to be on the stage all the time—and when I wasn't playing a part. I'd like to be painting pic­tures—just for myself, y'know—daubing like
 199
 терила бы себе самые невероятные наряды. Алые плащи. И халаты из черного крепдешина, расши­тые оранжевыми драконами. И еще я хочу стря­пать! Да-да, я хочу готовить котлетки, печь ков­рижки и оладьи. И лазить на высокие горы, и хо­дить по рекам на каноэ. И дружить с массой са­мых разных людей. И мы с Кей вдвоем снимем квартиру или домик в Лондоне, и Элан будет по­долгу у нас гостить и курить свою трубку, и мы станем говорить о книгах, и смеяться над всяки­ми олухами, и еще ездить по разным странам...
 РОБИН (врываясь в этот поток слов): Постой, пого­ди!
 Миссис К. (с ласковой насмешкой): Как можно все это сразу успеть, глупышка!
 КЭРОЛ (пылко): Я уж как-нибудь сумею. Главное — жить. Ну их — деньги, и важные посты, и мужей с титулами, и всю эту ерунду, — я буду про-сто жить!
 Миссис К.: Хорошо, деточка. Но где бы вы все ни были и чем бы ни занимались, вы ведь будете иногда приезжать домой, правда? Я стану вас навещать, но и вы меня навещайте, все вместе, может быть, с женами и мужьями и со своими милыми детка­ми, и не обязательно быть богатыми, знамени­тыми и так далее, просто оставайтесь такими, как сейчас, будем смеяться нашим старым глупым шуткам, иной раз сыграем в те же глупые старые игры, останемся дружной, большой, счастливой семьей. Мне так и представляется: вот мы опять все собрались тут...
 200
 mad—with lots and lots and lots of the very bright­est paint. And then making all kinds of weird dresses for myself. And scarlet cloaks. And black crepe-de-Chine gowns with orange dragons all over them. And cooking! Yes, doing sausages and gingerbread and pancakes. And sitting on the top of mountains and going down rivers in canoes. And making friends with all sorts of people. And I'd share a flat or a little house with KAY in London, and ALAN would come to stay with us and smoke his pipe, and we'd talk about books and laugh at ridiculous people, and then go to foreign coun­tries—
 ROBIN (calling through): Hoy, hoy, steady!
 Mrs.C. (affectionately amused): How are you going to begin doing all that, you ridiculous child!
 CAROL (excitedly): I'd get it all in somehow. The point is—to live. Never mind about money and positions and husbands with titles and rubbish—I'm going to live.
 Mrs.C.: All right, darling. But wherever you were, all of you, and whatever you were doing, you'd all come back here sometimes, wouldn't you? I'd come and see you, but you'd all come and see me, too, all together, perhaps with wives and husbands and lovely children of your own, not being rich and fa­mous or anything but just being yourselves, as you are now, enjoying our silly old jokes, sometimes playing the same silly old games, all one big happy family. I can see us all here again—
 201
 КЕЙ (кричит отчаянно): Молчи!
 Вскочила и стоит, потрясенная. Остальные, обомлев, молча смотрят на нее.
 Миссис К.: Да что с тобой, Кей?
 КЕЙ все еще не опомнилась, качает головой. Все не­доуменно переглядываются, одна КЭРОЛ—вопло­щенная нежность — бросается к сестре и обнима­ет ее.
 КЭРОЛ (с детской серьезностью): Я не буду тебе всем этим надоедать, Кей, правда, не буду. Я приеду к тебе, все равно куда, и стану о тебе заботиться. Я никогда тебя не оставлю, если ты сама меня не прогонишь. Я буду о тебе заботиться, родненькая.
 КЕЙ перестала плакать. Смотрит на КЭРОЛ чуть улыбаясь, но и как-то озадаченно и грустно. КЭРОЛ возвращается на свое место подле матери.
 Миссис К. : Правда, Кей, что это с тобой?
 Кей покачала головой, пристально, испытующе смот­рит на Элана.
 КЕЙ (мучаясь какой-то ускользающей мыслью): Элан... пожалуйста, скажи мне... это нестерпимо... есть что-то такое... такое... и ты можешь мне сказать...
 ЭЛАН (встревожен, сбит с толку): Прости, Кей, я не понимаю. О чем ты?
 КЕЙ: Ты что-то такое знаешь... от этого все стало бы по-другому... не так невыносимо больно. Или пока ты еще не знаешь?
 ЭЛАН (запинаясь): Нет, право... я не понимаю...
 КЕЙ: Ну скорей... скорей, Элан... вспомни и скажи...
 202
 KAY (a terrible cry): Don't!
 She is standing, deeply moved. The others stare in silent consternation.
 Mrs.C.: But what is it, KAY?
 KAY, still moved, shakes her head. The others ex­change puzzled glances, but CAROL hurries across, all tenderness, and puts an arm round her.
 CAROL (going to her with the solemnity of a child): I won't bother with any of those things, KAY, really I won't. I'll come and look after you wherever you go. I won't leave you ever if you don't want me to. I'll look after you, darling.
 KAY stops crying. She looks—half-smiling—at CAROL in a puzzled, wistful fashion. CAROL goes back to her mother's side.
 Mrs.C.: Really, Kay! What's the matter?
 KAY shakes her head, then looks very earnestly at ALAN.
 KAY (struggling with some thought): Alan, please tell me .... I can't bear it... and there's something ... something... you could tell me....
 ALAN (troubled, bewildered): I'm sorry, Kay. I don't un­derstand . What is it ?
 KAY: Something you know—that would make it differ­ent—not so hard to bear. Don't' you know yet?
 ALAN (stammering): No—I don't—understand.
 KAY: Oh—hurry, hurry, Alan—and then—tell me—
 203
 и мне станет легче. Что-то было... из Блейка... (Смотрит да него в упор и медленно, мучитель­но делом иная, запинаясь, произносит.)
 В наших душах... в ткани... дивной... Скорбь... и радость... неразрывны...
 Когда-то я знала эти стихи. Как же там в конце? (Вспоминает все так же с трудом, поминутно умолкая.)
 Если... это... мы поймем... Мирно... долгий путь... пройдем...
 Мирно... долгий путь пройдем. (Едва опять не раз­рыдалась, но совладала с собой.)
 Миссис К. (почти шепотом): Слишком много пере­живаний. Мне надо было это предвидеть. (К доче­ри, бодро, но с твердостью.) Кей, милочка, день рожденья доставил тебе чересчур много волнений. Поди ложись, дорогая. Кэрол принесет тебе в по­стель горячего молока. Может быть, примешь ас­пирин, хорошо? (КЕЙ, пересилив приступ горя, качает головой.) Так ты успокоилась, детка?
 КЕЙ (глухо): Да, мама, я успокоилась.
 Но сразу отвернулась, отошла к окну, откинула за­навески и смотрит в ночь.
 Миссис К.: Я знаю, что может помочь, один раз я уже пробовала. Робин, пойдем.
 ДЖОАН (не без растерянности): Мне уйти домой, да?
 Миссис К.: Нет, подожди немножко. Робин!
 Мать и сын выходят.
 КЭРОЛ (проходя по комнате, очень тихо): Сейчас мама будет петь, и я знаю что.
 204
 and comfort me. Something—of Blake's came into it— (Looks hard at him, then struggling, remem­bers, saying brokenly):
 Joy... and woe... are woven fine, A clothing for the ... soul divine....
 I used to know that verse, too. What was it at the end ? (Remembers, as before):
 And, when this... we rightly know, Safely through the world we go. Safely... through the world we go.... (Looks like breaking down again but recovers herself.)
 Mrs.C. (almost a whisper): Over-excitement. I might have known. (To KAY, firmly cheerfully.) Kay, dar­ling, all this birthday excitement's been too much. You'd better go to bed now, dear, and Carol shall bring you some hot milk. Perhaps an aspirin, too, eh? (KAY, recovering from her grief, shakes her head.) You're all right now, aren't you, darling?
 KAY (in muffled voice): Yes, Mother, I'm all right.
 But she turns and goes to the window, pulling back the curtains and looking out.
 Mrs.C.: I know what might help, it did once before, Robin, come with me.
 JOAN (rather helplessly): I ought to go, oughtn't I?
 Mrs.C.: No, stay a few minutes, Joan. Robin.
 She and ROBIN go out.
 CAROL (whispering as she moves): She's going to sing, and I know what it will be.
 205
 КЭРОЛ гасит свет в комнате, возвращается к ХЕЙЗЛ и ДЖОАН, они сидят втроем в смутном, но теплом свете, проникающем из прихожей. Очень сла­бо доносятся первые ноты "Колыбельной" Брамса. ЭЛАН отходит к окну, становится рядом с КЕЙ, и налицо обоих падает лунный свет.
 ЭЛАН (негромко, под звуки музыки): Кей.
 КЕЙ (негромко): Да, Элан?
 ЭЛАН: Когда-нибудь потом... я сумею... тебе сказать... Я постараюсь... обещаю тебе.
 В лунном свете из окна мы видим — ЭЛАН серьезно смотрит на нее, пение доносится явственней; мы успе­ваем заметить ее ответную улыбку. Свет постепенно тускнеет, вскоре три девушки — уже лишь призрачные тени, и комната погружается во тьму; еще недолго мед-, лит лунный свет на лицах ЭЛАНА и КЕЙ; а потом оста­ется лишь еле уловимое мерцание, семейство Конвей ис­чезло, занавес опустился, и пьеса окончена.
 Конец
 CAROL switches out the lights and returns to sit with HAZEL and JOAN, the three girls making a group, dimly but warmly lit by the light coming in from the hall. Very softly there comes the opening bars of Brahms' "Wiegenlied". ALAN joins KAY at the window, so that his face, too, like hers, is illumi­nated by the moonlight.
 ALAN (quietly through the music): Kay.
 KAY (quietly): Yes, Alan?
 ALAN: There will be—something—1 can tell you—one day. I'll try—1 promise.
 The moonlight at the window shows us ALAN looking at her earnestly, and we just catch her answering smile, as the song swells out a little. And then the lights begin to fade, and very soon the three girls are no more than ghosts and all the room is dark, but the moonlight—and the faces of KAY and ALAN—still lingers; until at last there is only the faintest glimmer, and the CONWAYS have gone, the curtain is down, and the play over.
 End of Play
  
 J.B. Priestley
 TIMEAND THE CONWAYS
 Пьеса на английском и русском языках
 Издательство «Менеджер» ЛР № 060682 от 24 марта 1997 г. Издатель А. Гутиев Редактор Н. Самуэльян Художник А. Байбакова Ответственная за выпуск Н. Надворская Компьютерная верстка Г.Г. Очаговой Обложка Д. Аверкина
 Сдано в набор 06.01.97. Подписано в печать 15.06.97. Формат 84 х 108 1/32. Гарнитура BalticaC. Бумага офсетная. Печать офсетная. Печ. л. 6.5. Тираж 10000 экз. Заказ № 1775
 Отпечатано в полном соответствии с качеством предоставленных диапозитивов в ОАО «Можайский полиграфический комбинат». 143200, г. Можайск, ул. Мира, 93.
 

<< Пред.           стр. 8 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу