<< Пред.           стр. 1 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу

 Сканирование: Янко Слава (библиотека Fort/Da) yanko_slava@yahoo.com  | | http://yanko.lib.ru ||
 зеркало: http://members.fortunecity.com/slavaaa/ya.html || http://yankos.chat.ru/ya.html | Icq# 75088656
 update 30.10.01
 
 J.B. Priestley
 TIME AND THE CONWAYS
 Дж. Б. Пристли
 ВРЕМЯ И СЕМЬЯ КОНВЕЙ
 ПЬЕСА В ТРЕХ ДЕЙСТВИЯХ
 МОСКВА, МЕНЕДЖЕР, 1997
 J.B. Priestley. Time and the Conways. Пьеса на английском и русском языках. — М.: «Менед­жер», 1997. — 208 с.
  
 ДЕЙСТВИЕ I 6
 ACT I 7
 Конец первого действия 64
 ДЕЙСТВИЕ II 66
 ACT II 67
 Конец второго действия 144
 End of Act Two 144
 ДЕЙСТВИЕ III 147
 ACT III 148
 Конец 203
 Пьеса известного английского драматурга Джо­на Бойнтона Пристли "Time and the Conways" ("Вре­мя и семья Конвей") хорошо известна российскому читателю.
 Острый сюжет, оригинальные сценические при­емы, философское проникновение в психологию героев, блестящий разговорный английский язык, параллельный русский текст пьесы делают насто­ящее издание прекрасным учебным пособием по домашнему чтению для студентов, учащихся кол­леджей, гимназий и школ, а также широкого круга лиц изучающих английский язык и читающих по-английски.
 ©Издательство «Менеджер», 1997.
 ISBN 5-87457-094-2
 
 ДЕЙСТВИЕ I
 Вечер в день рождения Кей. Ей исполняется двадцать один год.
 ДЕЙСТВИЕ II
 Другой вечер. И другой день рождения.
 ДЕЙСТВИЕ III
 Опять тот, первый вечер. Кей исполняется двадцать один год.
 Действие III—продолжение действия!.
 Сцена все время одна и та же — гостиная в доме мис­сис Конвей, уединенная вилла в процветающем предмес­тье промышленного города Ньюлингем. Действия I и III происходят осенним вечером 1919 года, действие II —осен­ним вечером в наше время (1937).
 ДЕЙСТВУЮЩИЕ ЛИЦА
 Семья Конвей:
 МИССИС КОНВЕЙ ЭЛАН МЭДЖ РОБИН ХЕЙЗЛ КЕЙ КЭРОЛ
 Остальные:
 ДЖОАНХЕЛФОРД ЭРНЕСТ БИВЕРЗ ДЖЕРАЛЬД ТОРНТОН
 4
 Act I
 That Night. Kay's Twenty-first Birthday
 Act II
 Another Night. And Another Birthday
 Act III
 That Night Again. Her Twenty-first Birthday
 Act III is continuous with Act I
 The scene throughout is a sitting room in Mrs. Conway's house, a detached villa in a prosperous suburb of a manu­facturing town, Newlingham. Acts I and III take place on a autumn night in 1919. Act II on an autumn night at the present time (1937).
 THE PEOPLE
 Conways:
 Mrs. CONWAY ALAN MADGE ROBIN HAZEL KAY CAROL
 Others:
 JOAN HELFORD ERNEST BEEVERS GERALD THORNTON
 5
 ДЕЙСТВИЕ I
 В этот осенний вечер 1919 года у семейства КОНВЕЙ гости, но мы их не видим, только слышим. Но слышны молодые голоса — говор, смех, пение, с трес­ком взрывается хлопушка, за нею еще одна, на рояле играют популярную в ту пору мелодию. Через мину­ту-другую небольшой хор подхватывает эту же песен­ку. Там явно веселятся вовсю.
 Потом отчетливо слышен звонкий девичий голос (голос ХЕЙЗА КОНВЕЙ): "Мама, где нам переодеться?" Издали доносится другой голос, несомненно миссис КОНВЕЙ, она откликается: "В дальней комнате. А иг­рать будем здесь".
 И вот ХЕЙЗЛ вбегает на сцену и включает свет. Сра­зу видно, она высокая, красивая, ради сегодняшнего праздника очень нарядная. В руках у нее охапка ста­рых платьев, шляпы, шарфы, всякая всячина, в какую веселые люди рядятся, разыгрывая шарады. Комната очень уютна, хотя в ней нет дверей, только широкая арка за портьерами справа. В глубине окно, перед ним, на небольшом возвышении, кушетка. Занавески на окне задернуты. Слева камин или угольная печка, от­брасывающая красные отсветы. По стенам несколько небольших книжных полок, немного очень хорошей мебели, в том числе круглый стол и небольшое старин­ное бюро, несколько вполне приличных картин.
 ХЕЙЗЛ бросает все, что принесла, на круглый ди­ван посреди комнаты, а меж тем вошла с охапкой раз­ной разности для шарад еще одна девушка. Это КЭРОЛ, младшая в семействе КОНВЕЙ — ей лет шест­надцать; сейчас она до крайности взбудоражена, за­дыхается и чуть не падает под своей ношей, тут вся­кое, что может пригодиться для шарад, в том числе ящик из-под сигар, доверху полный фальшивыми уса­ми и носами, очками и еще невесть чем.
 6
 ACT I
 There is a party at the CONWAYS, this autumn evening of 1919, but we cannot see it, only hear it. We can hear young voices chattering and laughing and singing, the sharp little explosion of a cracker or two, and a piano playing popular music of that period. After a moment or two, a number of voices begin to sing the tune we hear on the piano. It is all very jolly indeed.
 Then we hear a girl's voice (it is HAZEL CONWAY's) calling, loud and clear: "Mother, where shall we put them?" The voice that replies, further off, can only be Mrs. CONWAY's, and she says: "In the back room. Then we'll act out here."
 And now HAZEL dashes in, switching on the light. We see at once that she is a tall, golden young crea­ture, dressed in her very best for this party. She is car­rying an armful of old clothes, hats, and odds and ends, all the things that happy people used to dress up in for charades. The room looks very cosy. At the back is a window with a step up to it, and a cushioned seat. The curtains are drawn. On the left is a fireplace or an an­thracite stove, glowing red. There are several small bookcases against or in the walls, some pieces of fairly good furniture, including a round table and a small bureau, and some passable pictures.
 Another one has arrived, while HAZEL is dumping her charade things on a round settee in the middle of the room. This is CAROL, the youngest of the CONWAYS— perhaps sixteen—and now terrifically excited, breath­less, and almost tottering beneath a load of charade stuff, including a cigar-box gloriously filled with old false whis­kers and noses, spectacles, and what not.
 7
 КЕРОЛ (задыхаясь, но с торжеством): Я нашла... ко­робку... в ней усы, бороды и все-все...
 ХЕЙЗЛ (победоносно): Я же знала, что ее не выброси­ли. Это мне! (Выудила громадные вислые усы.) О-о, и это! (Выудила вздутый, с грушу, картонный нос.)
 КЕРОЛ (великодушное создание): Хорошо, Хейзл, но не забирай себе самое лучшее. Надо и Кей и Мэдж что-нибудь оставить. По-моему, Кей должна вы­бирать первая. Все-таки сегодня ведь ее день рож­дения, и ты же знаешь, она обожает шарады. Мама ничего такого не захочет, она предпочтет выглядеть величественно, правда? Оденется рус­ской или испанкой, что-нибудь в этом роде. Ты что делаешь?
 ХЕЙЗЛ отвернулась, прилаживая усы и нос, наконец ей это удалось, хотя держатся они не очень надеж­но. Теперь она оборачивается.
 ХЕЙЗЛ (басом): Здравствуйте, с добрым утречком!
 КЕРОЛ (заходится от восторга): Мистер Пеннимен! Знаешь, этот, из писчебумажного магазина? Ко­торый терпеть не может Ллойд Джорджа, он веч­но толкует, что Ллойд Джордж никудышный по­литик, и при этом важно качает головой. Изобра­зи мистера Пеннимена, Хейзл. Обязательно.
 В комнату заглядывает ЭЛАН, расплывается в улыбке при виде ХЕЙЗЛ. Ему немного за двадцать, он тихий, застенчивый, возможно, слегка заикается. Одет небрежно, буднично. КЭРОЛ оборачивается и видит его.
 КЕРОЛ: Входи, Элан, а другим не давай сюда загляды-
 8
 CAROL (gasping but triumphant): I've found—the box—with all the false whiskers and things in—
 HAZEL (triumphantly): I knew it hadn' t been thrown away. (She fishes out a large drooping mous­tache.) Oh—and this! (Fishes out very bulbous false nose.)
 CAROL (an unselfish creature): All right, but don't take all the good ones, Hazel. Kay and Madge will want some. I think Kay ought to have first choice. After all, it's her birthday—and you know how she adores charades. Mother won't want any of these because she'd rather look grand, wouldn't she? Spanish or Russian or something. What are you doing?
 HAZEL has turned aside to fasten on the nose and mous­tache, and now has managed it, though they are not very secure. She now turns round.
 HAZEL (in deep voice): Good morning, good morn­ing.
 CAROL (with a scream of delight): Mr. Pennyman! You know, Hazel, at the paper shop? The one who hates Lloyd George and wags his head very slowly all the time he tells you Lloyd George is no good. Do Mr. Pennyman, Hazel. Go on.
 ALAN looks in, grinning when he sees HAZEL. He is a shy, quiet, young man, in his earlier twenties, who can have a slight stammer. He is dressed, rather carelessly, in ordinary clothes. CAROL turns and sees him.
 CAROL: Alan, come in and don't let the others see.
 9
 вать. (Он входит.) Правда, Хейзл сейчас — выли­тый мистер Пеннимен из писчебумажного мага­зина? Он еще всегда ругает Ллойд Джорджа?
 ЭЛАН (застенчиво улыбаясь): Есть немножко.
 КЕРОЛ: Совсем не так. Он говорит (неплохо подражая корявой речи не слишком грамотного человека). Я вам что скажу, мисс Конвей... этот ихний Ллойд Джордж... угораздило ж их выбрать его на этакую должность, они еще пожалеют, понятно?
 ЭЛАН (широко улыбаясь): Вот это в точности он. Мо­лодец, Кэрол.
 КЕРОЛ (с жаром): Наверно, я буду актрисой. В школе все говорили, до меня никто так хорошо не играл Шейлока.
 ХЕЙЗЛ (снимает фальшивые усы и нос): На, возьми, если хочешь, Кэрол.
 КЕРОЛ (принимает то и другое): А тебе они правда не пригодятся? По-моему, не надо тебе одеваться каким-то глупым дядькой, ты ведь такая хоро­шенькая. Пожалуй, с этими усами и носом я сама сыграю мистера Пеннимена. Нельзя ли его как-нибудь вставить в третью сцену? Вместо генера­ла. Генералы у нас уже были.
 ЭЛАН: Это верно. Попроси Кей вместо генерала ввес­ти мистера Пеннимена.
 ХЕЙЗЛ: Пора уже ей прийти, она все обдумает и рас­считает.
 ЭЛАН: Она сейчас придет. Мама велела сказать вам, не переверните тут все вверх дном.
 КЕРОЛ: Когда шарады, все и должно быть вверх дном. Без этого не бывает.
 10
 [As he does.] Isn't she exactly like Mr.
 Pennyman at the paper shop, the one who hates Lloyd George?
 ALAN [grinning shyly]: She is — a bit. CAROL: He says [with a rather good imitation of a
 thick, semi-educated man's voice]: "I'll tell you what it is—Mish Conway—that there Lloyd George — they're going to be shorry they ever
 put'im where they did — shee?" ALAN [grinning]: Yes, that's him. Very good, Carol.
 CAROL [excitedly]: I think I ought to be an actress. They said at school I was the best Shylock they'd ever had.
 HAZEL [taking off the nose and moustache]: You can have these if you like, Carol.
 CAROL [taking them]: Are you sure you don't want them? I don't think you ought to dress up as a silly man because you're so pretty. Perhaps I could wear these and do Mr. Pennyman. Couldn't we bring him into the third syllable somehow? Instead of a general. I think we've had enough generals.
 ALAN: We have. Ask Kay to work in Mr. Pennyman instead.
 HAZEL: Kay ought to be here now, planning every­thing.
 ALAN: She's coming in. Mother told me to tell you not to make too much of a mess in here.
 CAROL: You must have a mess with charades. It's part of it.
 11
 ХЕЙЗЛ: Вот погодите, начнет мама наряжаться. Она уж так все перевернет, где нам до нее. (ЭЛАНУ.) Надеюсь, кое-кто из стариков уже откланивает­ся?
 ЭЛАН: Да.
 Выходит. Обе девушки начинают перебирать пла­тья.
 КЕРОЛ (смотрит на старомодную охотничью курт­ку, серьезнее): Эта куртка папина, да?
 ХЕЙЗЛ: Да. По-моему, он был в ней... в то самое вос­кресенье.
 КЕРОЛ: Может, спрячем ее подальше?
 ХЕЙЗЛ: Я думаю, мама теперь уже не расстроится.
 КЕРОЛ: Нет, расстроится. Я бы расстроилась. Мне вов­се не хочется, чтобы кто-то смеха ради надел кур­тку, в которой был папа перед тем, как утонул. (Аккуратно складывает куртку, кладет на ку­шетку у окна. Возвращается на середину комна­ты.) Хотела бы я знать, очень это страшно — уто­нуть?
 ХЕЙЗЛ (с досадой): Ох, не заводи это опять сначала, Кэрол. Неужели не помнишь, ты без конца про это спрашивала и совсем вывела маму из терпе­нья.
 КЕРОЛ: Помню... но тогда я была маленькая.
 ХЕЙЗЛ: Ну, теперь ведь ты считаешь, что ты уже не маленькая, так перестань об этом говорить.
 КЕРОЛ: Просто я из-за куртки вспомнила. Понима­ешь, Хейзл, человек разговаривает и смеется, та­кой веселый, совсем как всегда... а потом, через каких-нибудь полчаса... утонуть... это так ужас­но. Нам-то казалось, все случилось так быстро... а
 12
 HAZEL: And just wait till mother starts dressing up. She makes more mess than anybody. Tell Kay and Madge to come in, Alan.
 ALAN: Right.
 Goes out. The two girls begin turning the clothes over.
 CAROL (looking at man's old-fashioned shooting or Norfolk coat): That was Daddy's, wasn't it?
 HAZEL: Yes. I believe he wore it—that very holi­day.
 CAROL: Perhaps we ought to put it away.
 HAZEL: I don't think mother would mind—now.
 CAROL: Yes she would. And I know I would. I don't want anybody to dress up and be funny in the coat father wore just before he was drowned. (She has now folded the coat, and puts in on the window-seat. Then, as she returns.) I won­der if it's very horrible being drowned.
 HAZEL (impatiently): Oh, don't start that all over again, Carol. Don't you remember how you used to go on asking that—until mother was furious?
 CAROL: Yes—but I was only a kid then.
 HAZEL: Well, now that you think you aren't a kid any longer, just stop it.
 CAROL: It was the coat that made me remember. You see, Hazel, to be talking and laughing and all jolly, just the same as usual—and then, only half an hour afterwards to be drowned—it's so horrible. It seemed awfully quick to us—but
 13
 для него там, в воде, может быть, тянулась веч­ность...
 ХЕЙЗЛ (зажимает себе уши ладонями): Нет, я не слу­шаю, не слушаю!
 КЕРОЛ: Понимаешь, Хейзл, эти мысли вдруг выска­кивают как раз посреди веселья. С Кей тоже так бывает. Наверно, это у нас отчасти семейное...
 Входит МЭДЖ. Она годом, или двумя старше ХЭЙЗЛ, не такая хорошенькая, в ней гораздо больше серьез­ности и чувства ответственности. Она окончила женский колледж в Кембридже, успела поработать учительницей, и это чувствуется по ее резковатой, решительной, уверенной повадке. При этом она тоже натура увлекающаяся.
 МЭДЖ: Нашли? Прекрасно. (Осматривает одежду и вещи в коробке.) Я не думала, что у нас сохрани­лось столько старья. Маме следовало давно все это раздать.
 ХЕЙЗЛ: Я очень рада, что она ничего не отдала. Да и кому бы этот хлам понадобился?
 МЕДЖ: Очень многие рады были бы такому хламу. Ты не представляешь себе, Хейзл, до чего бедны в боль­шинстве люди. Тебе это и в голову не приходит, да?
 ХЕЙЗЛ (не сердито): Не читай мне нотаций, Мэдж, ты не в классе. Джеральд Торнтон уже пришел?
 МЭДЖ: Да, пришел... только что.
 КЕРОЛ (с торжеством): Так я и знала. По тебе сразу видно, Мэдж.
 МЭДЖ: Не говори глупостей. Он пришел не один, при­вел своего нового клиента, который жаждет по­знакомиться с нашим семейством.
 14
 perhaps to him, there in the water, it may have seemed to take ages—
 HAZEL (stopping her ears): No, I'm not listening.
 I'm not listening.
 CAROL: They pop up right in the middle of the jolly stuff, you know, Hazel. It happens to Kay, too.
 So it must he in the family—a bit.
 Enter MADGE. She is a year or two older than HAZEL, not so pretty, and a far more serious and responsible person. She has been to Girton, and already done a little teaching, and you feel all this in her brisk, decided, self-confident manner. She is, too, an earnest enthusiast.
 MADGE: You found them? Good. (Looks over the things.) I didn't think we'd have so many old things left. Mother ought to have given them away.
 HAZEL: I'm glad she didn't. Besides, who'd have had them?
 MADGE: Lots of people would have been glad of them.
 You never realise, Hazel, how wretchedly poor most people are. It just doesn't occur to you, does it?
 HAZEL (not crossly): Don't be schoolmistressy, Madge.
 Has Gerald Thornton arrived?
 MADGE: As a matter of fact, he has—a few minutes ago.
 CAROL (triumphantly): I knew it. I could see it in your eye, Madge.
 MADGE: Don't be absurd. He's brought another man
 with him, a new client of his, who's desperately
 anxious to know this family.
 15
 ХЕЙЗЛ: Как не жаждать. Славный?
 МЭДЖ: Маленький человечек, очень потешный.
 КЕРОЛ (прыгает от радости): Потешного человечка нам и не хватало. Вот что нужно для шарад!
 МЭДЖ: Нет, он не такой. Похоже, у него совсем нет чувства юмора. Пока очень стесняется, а перед мамой просто трепещет. По виду заурядный тор­гаш.
 КЕРОЛ: Спекулянт?
 МЭДЖ: Похоже, когда-нибудь станет таким. Его зо­вут Эрнест Биверз.
 ХЕЙЗЛ (усмехнулась): Нелепо звучит! Прямо как Би­вень. Бедняжка его жена, если он женат.
 МЭДЖ: Кажется, не женат. Послушайте, нам пора начинать. (Входит КЕЙ, это ее двадцать первый день рождения сегодня справляется. Умная и тон­ко чувствующая девушка, которой вовсе незачем быть такой хорошенькой, как ХЕЙЗЛ. В руке у нее лист бумаги. )Кей, нам пора начинать.
 КЕЙ: Знаю. Остальные сейчас придут.
 МЭДЖ: Так что же мы сыграем?
 ХЕЙЗЛ (равнодушно): Я забыла слово.
 КЕРОЛ (с досадой): Хейзл, ты невозможная! Мы це­лую вечность это сочиняли!
 ХЕЙЗЛ: Я ни при чем, сочиняли только ты и Кей, вы ведь воображаете, что вы будущие писательницы и артистки.
 КЕЙ (сурово): Дурочка, запомни, загадано слово "Кис­лятина". Кис. Ля. Тина. А потом все вместе.
 16
 HAZEL: So he ought to be. Nice?
 MADGE: Oh—a funny little man.
 CAROL (dancing about): That's just what we want— funny little man. Perfect for charades.
 MADGE: No, not that kind. In fact, he probably hasn't any sense of humour. Very shy, so far, and terri­fied of mother. Very much the little business man, I should think.
 CAROL: Is he a profiteer?
 MADGE: He looks as if he might be, some day. His name's Ernest Beevers.
 HAZEL (giggling): What a silly name! I'm sorry for his wife, if he has one.
 MADGE: I gather he hasn't. Look here, we ought to be starting. (Enter KAY, whose twenty-first birthday party this is. An intelligent, sensitive girl, who need not be as pretty as HAZEL. She has a sheet of paper.) Kay, we ought to be start­ing.
 KAY: I know. The others are coming.
 MADGE: Well, what are we to have?
 HAZEL (coolly): I've forgotten the word.
 CAROL (indignantly): Hasel, you're the limit! And we spent hours working it out!
 HAZEL: I didn't. Only you and Kay, just because you fancy yourselves as budding authoresses and actresses.
 KAY (severely): The word—idiot!—is Pussyfoot. Puss. See. Foot. Then the whole word.
 17
 МЭДЖ: По-моему, четыре сцены — слишком много. И все очень легко разгадают.
 КЕЙ: Это не важно. И все только обрадуются, если раз­гадают.
 КЕРОЛ (почти торжественно): Самое главное — пе­реодеться.
 Входит миссис КОНВЕЙ. Это обаятельная женщи­на лет сорока с небольшим, премило одетая, держит­ся живо и непринужденно.
 Миссис К.: Ну, я готова, а вы? Конечно, у вас тут все вверх дном. Так я и знала. Дайте-ка посмотреть. (Роется в приготовленной одежде и разбрасыва­ет все гораздо беспорядочней, чем до нее — до­чери. Наконец извлекла из хаоса испанскую шаль и мантилью.) А, вот оно. Итак, я красотка-испанка, Я и песенку подходящую знаю. (Начинает наряжаться.)
 ХЕЙЗЛ (к КЕЙ): Говорила я тебе?
 Миссис К. (к ХЕЙЗЛ, своей любимице) :А что ты ей го­ворила, милочка?
 ХЕЙЗЛ: Я сказала Кей, что бы она там ни сочиняла, ты непременно выступишь в роли испанки.
 Миссис К.: А почему бы и нет?
 КЕЙ: Просто это никак не вяжется со сценками, кото­рые я придумала.
 Миссис К.: (поглощена своим нарядом): Ну, ты как-нибудь это вставишь, дорогая, ты у нас умница, Я только сейчас говорила доктору Холидею и его племяннице, какая ты у нас умница. Кажется, они удивились, понятия не имею, почему.
 18
 MADGE: I think four scenes are too many. And they'll easily guess it.
 KAY: That doesn't matter. It makes them happy if they guess it.
 CAROL (rather solemnly): The great thing is—to dress up.
 Enter Mrs. CONWAY. She is a charming woman in her middle forties, very nicely dressed, with an easy, vivacious manner.
 Mrs. C.: Now I'm ready—if you are. What a mess you're making I knew you would. Let me see. (Dives into the clothes, and scatters them far more wildly than the others have done. She finally fishes out a Spanish shawl and mantilla.) Ah—here they are. Now I shall be a Spanish beauty. I know a song for it, too. (Begins put­ting the Spanish things on.)
 HAZEL (to KAY): What did I tell you?
 Mrs. C. (who is specially fond of HAZEL): What did you tell her, darling?
 HAZEL: I told Kay, whatever she arranged, you'd insist on doing your Spanish turn.
 Mrs. C.: Well, why not?
 KAY: It doesn't come into the scenes I'd thought of, that's all,
 Mrs. C. (busy with her costume): Oh— you can eas­ily arrange that, dear—you're so clever. I've just been telling Dr. Halliday and his niece how clever you are. They seemed surprised, I can't imagine why.
 19
 МЭДЖ: Да будет тебе, Кей. Значит, что мы разыгры­ваем?
 КЕЙ: Первый слог — "кис". Старая дама потеряла кош­ку. На самом деле она вроде ведьмы.
 КЕРОЛ (радостно): Я буду старой ведьмой.
 Принимается искать подобающее одеяние — ста­рую шаль, седой парик и прочее. Во время дальнейше­го разговора преображается в довольно правдоподоб­ную старуху.
 КЕЙ: Мама, ты и Хейзл — две старухины дочки, при­шли ее навесить—
 ХЕЙЗЛ: Я свою роль знаю. Буду повторять: "Я всегда терпеть не могла твою противную кошку, мама". А что мне надеть? (Роется в груде платьев.)
 Миссис К. (уже в образе испанки): Что ж, хорошо, дорогая. Я буду испанской дочкой этой старухи.
 КЕЙ (покорно): У нее не может быть дочери-испанки, но это, наверно, не имеет значения.
 Миссис К.: Какая жалость, что нет Робина! Знаешь, Мэдж, он писал, его не сегодня завтра демобили­зуют, и так обидно, что он опаздывает на день рождения Кей! Робин обожает праздники. Он в меня. Ваш отец не очень любил праздники и гос­тей. Бывало, в самый разгар, только всем станет легко и хорошо, ему вдруг захочется тишины и покоя, он отводит меня в уголок и спрашивает, скоро ли гости уедут... а самое веселье только-только началось. Никогда я не могла это понять.
 КЕЙ: А я понимаю. У меня часто бывает такое чувство.
 20
 MADGE: Oh, come on, Kay. What do we do?
 KAY: The first scene, Puss, is an old lady who's lost her cat. She's really a kind of witch.
 CAROL (happily): I'm to be the old lady.
 CAROL begins finding suitable clothes—an old shawl, etc.—and some white hair—for the old lady. And during following dialogue converts herself into a very creditable imitation.
 KAY: Mother, you and Hazel are her two daughters who are visiting her—
 HAZEL: I know my bit. I keep saying "I always hated that terrible cat of yours, Mother." What can I wear? (Pokes about.)
 Mrs. C. (now Spanish): Well, that's all right, dear. I'll be the Spanish daughter, you see,
 KAY (resignedly): She didn't have a Spanish daugh­ter, but I suppose it doesn't matter.
 Mrs. C.: What a pity Robin isn't here! You know, Madge, he wrote and said he might be de­mobbed any day now, and it seems such a shame just to miss Kay's party. Robin loves par­ties. He's like me. Your father never cared for them much. Suddenly, right in the middle, just when everything was getting along, he'd want to be quiet—and take me into a corner and ask me how much longer people were staying—just when they were beginning to enjoy themselves, I never could understand that.
 KAY: I can. I've often felt like that.
 21
 Миссис К: Но почему, дорогая, почему? Это неразум­но. Раз уж позвали гостей, значит, у тебя гости и должно быть весело.
 КЕЙ (серьезно): Не в том дело. И не то чтобы эти люди вдруг тебе стали неприятны. Но чувствуешь — по крайней мере, у меня бывает такое чувство, и на­верно, с папой тоже так было, — вдруг, ни с того ни с сего, чувствуешь, что все это не настоящее, и хочется чего-то настоящего, подлинного. Понимаешь, мама?
 Миссис К.: Нет, дорогая, не понимаю. Как-то мрачно это звучит. Правда, ваш отец иногда бывал очень мрачный... вам, наверно, это странно, но с ним так бывало... наверно, ты пошла в него.
 КЕЙ (очень серьезно): Ты думаешь, иногда каким-то таинственным образом он... предвидел?
 Миссис К. (дна слушала не слишком внимательно): Что предвидел, дорогая ?
 КЕЙ: Что с ним случится. Знаешь, Элан говорил, некоторые его фронтовые товарищи будто предчувствовали, что их убьют, будто на них пала какая-то тень. Все равно как... иногда... заглядываешь за угол... в будущее.
 Миссис К. (небрежно): Какие удивительные мысли тебе: приходят в голову. Попробуй вставить их в свою книгу; Ты счастлива, милочка?
 КЕЙ: Да, мама. Очень.
 Миссис Х.: Вот и хорошо, Я хочу, чтобы ты весело отпраздновала свой день рождения. Я чувствую, теперь, когда эта мерзкая война кончилась, и люди
 22
 Mrs. С.: But why, dear, why? It isn't sensible. If you're having a party, you're having a party.
 KAY (earnestly): Yes, it isn't that. And it isn't that you suddenly dislike the people. But you feel—at least I do, and I suppose that's what father felt too—you feel, quite suddenly, that it isn't real enough—-and you want something to be real. Do you see, Mother?
 Mrs. C.: No I don't, my dear. It sounds a little mor­bid to me. But your father could be quite mor­bid sometimes—you mightn't think so, but he could—and I suppose you take after him.
 KAY (very gravety): Do you think that sometimes, in a mysterious sort of way, he knew?
 Mrs. C. (not too attentive to this): Knew what, dear?
 KAY: Knew what was going to happen to him. You know, Alan said that some of the men he knew who were killed in the trenches seemed to know sometimes that they were going to be killed, as if a kind of shadow fell over them. Just as if—-now and then—we could see round the cor­ner—into the future.
 Mrs. C. (easily): You have the most extraordinary ideas. You must try and put some of them into your book. Are you happy, darling?
 KAY: Yes, Mother. Very happy.
 Mrs. C.: That's all right then. I want you to have a, lovely birthday. I feel we all can be happy again,
 23
 опять стали благоразумны, и Робину и Элану больше ничто не грозит, мы все опять будем сча­стливы. Я забыла спросить, Кей... Робин тебе что-нибудь прислал?
 КЕЙ: Нет. Я ничего и не ждала.
 Миссис К.: О... Странно, совсем не похоже на Робина. Ты же знаешь, Кей, он такой щедрый и велико­душный, даже слишком. Наверно, это значит, что он рассчитывает совсем скоро вернуться домой.
 Входят ЭЛАН и ДЖОАН ХЕЛЬФОРД, подруга ХЕЙЗЛ, ее ровесница, хорошенькая и глупенькая.
 КЕЙ: Элан, скажи там, что мы начинаем и что в шара­де три части.
 ЭЛАН выходит.
 ДЖОАН: Вы все просто великолепны. А я ничего это­го не умею, Кей, ты же знаешь. Помни, я тебя предупреждала.
 КЕЙ: Значит, так, Кэрол, начинаешь ты. Только раз позови "кис-кис". Вы две это не говорите, только Кэрол. (Возвращается ЭЛАН. КЭРОЛ выходит — и тут, возможно, за сценой слышатся смех и ап­лодисменты.) Молодчина Кэрол. Теперь вы обе (почлш выталкивает ХЭЙЗЛ и ДЖОАН вон). Сле­дующий слог — ля". Знаете, как говорят в Ист-Энде. "Экий ты болтун, Берт, только и знаешь языком чесать, ля-ля". Значит, сценка из жизни простонародья. Мэдж, ты будешь мамаша.
 МЭДЖ (уже напяливает на себя какое-то нелепое тря­пье): Да, я помню.
 24
 now that the horrible war's all over and people are sensible again, and Robin and Alan are quite safe. I forgot to ask—did Robin send you any­thing. Kay?
 KAY: No. I didn't expect him to.
 Mrs. C.: Oh—but that isn't like Robin, you know, Kay. He's a most generous boy, much too gen­erous really. Now that may mean he thinks he's coming home very soon.
 Enter ALAN with JOAN HELFORD, who is hazel's friend and the same age, pretty and rather foolish.
 KAY: Alan, tell them we're beginning—and it's three syllables.
 ALAN goes.
 JOAN: I think you all look marvellous. I'm rotten at this, you know, Kay. Don't say I didn't warn you.
 KAY: Now then Carol, you start. And remember, only say "Puss" once. Don't you two say it— only Carol. (ALAN returns. CAROL goes out— and there can be the sound of distant laughing and clapping.) Good old Carol. Now then— you two. (Almost pushes them off.) Now the next syllable is S.Y. So I thought it wouldn't be cheat­ing too badly if we called that "sy". Y'know, Cockney—"I sy, Bert." So this is an East End scene, Madge, you're the old mother.
 MADGE (who has started putting on very droll shabby clothes): Yes, I remembered.
 25
 ЭЛАН: А мне что делать? Я забыл.
 КЕЙ: Ты— Берт. Надень что-нибудь посмешнее. Ты подобрала себе костюм, Джоан?
 Во время следующего разговора все они кончают на­ряжаться.
 ДЖОАН: На прошлой неделе я ездила в Лондон к дяде, и мы целых три раза были в театре. Смотрели "Тилли из Блумсбери", "Он — Золушка" и "Время целоваться". Больше всего мне понравился этот "Золушка", знаете, с Оуэном Нейрзом... Я думала,
 Робин уже скоро вернется.
 КЕЙ: Да, скоро.
 ДЖОАН: Он ведь офицер, да? А вас не произвели в офицеры, Элан?
 ЭЛАН: Нет, я был просто младшим капралом. Знаете, с одной-единственной нашивкой. Мелкая сошка.
 ДЖОАН: И вы не хотели получить чин повыше?
 ЭДАН: Нет.
 ДЖОАН: А чем вы теперь занимаетесь, Элан? Кто-то .говорил, вы служите в муниципалитете ?
 ЭЛАН: Да, В налоговом управлении. Самым обыкно­венным конторщиком.
 ДЖОАН: Наверно, это очень скучно ?
 ЭЛАН: Скучновато.
 КЕЙ: Элан не прочь поскучать. Я подозреваю, что в мыслях он переживает самые необычайные при­ключения, только никто про них не знает.
 26
 ALAN: What am I? I forget.

<< Пред.           стр. 1 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу