<< Пред.           стр. 3 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу

 51
 На всех лицах жадное любопытство. ХЕЙЗЛ шагнула было к выходу, но тут в комнату ворвался РОБИН. Ему двадцать три, он недурен собой; это лихой ма­лый, офицер Королевского Воздушного флота. Настро­ен как нельзя лучше. В руках небольшой сверток.
 РОБИН (громко): Привет, малышки! Хейзл! (Целует ее.) Кей, поздравляю! (Поцелуй.) Кэрол, старуш­ка моя дорогая! (Поцелуй.) Уф! И мчался же я, бо­ялся опоздать. Полдороги проехал на армейском грузовике. И не думай, Кей, я не забыл про пода­рок. Что скажешь? (Бросает ей сверток, КЕЙ его разворачивает, достает шелковый шарф.) Как, подходяще ?
 КЕЙ (с благодарностью): Какая прелесть, Робин! Про­сто прелесть!
 РОБИН: Вот что надо дарить девушкам. А я со всем покончил. Свободен! Наконец-то демобилизовал­ся!
 ХЕЙЗЛ: О-о, вот это прекрасно! Ты уже видел маму?
 РОБИН: Конечно, глупышка. Поглядела бы ты на нее, когда она услыхала, что я опять штатский. Ого! Вот теперь мы весело заживем!
 КЕЙ: Еще как весело!
 КЕРОЛ: Ты и Элана уже видел?
 РОБИН: Мельком. Он все такой же серьезный мудрый филин?
 КЕРОЛ (очень серьезно, совсем по-детски): По-моему, Элан чудесный человек.
 РОБИН (без передышки): Знаю, ты всегда им восхи-
 52
 They all look up with eager interest. HAZEL moves, but before she gets very far, ROBIN dashes in. He is twenty-three, and a rather dashing, good-lookingyoungman in the uniform of an R.A.F. officer. He is in tremendous spirits. He carries a small pack­age.
 ROBIN (loudly): Hello, kids! Hazel! (Kisses her.) Kay, manyhappies! (Kissesher.) Carol, my old hearty! (Kisses her). Gosh! I've had a dash to get here in time. Did half the journey on one of our lorries. And I didn't forget the occasion, Kay. What about that? ( Throws her the parcel, which she opens and finds it a silk scarf.) All right, isn't it?
 KAY (gratefully): It's lovely, Robin. Lovely, lovely!
 ROBIN: That's the stuff to give 'em. And I've fin­ished. Out! Demobbed at last!
 HAZEL: Oo—grand! Have you seen mother?
 ROBIN: Of course I have, you chump. You ought to have seen her face when I told her I was now a civilian again. Golly! we'll have some fun now, won't we?
 KAY: Lots and lots.
 CAROL: Have you seen Alan?
 ROBIN: Just for a second. Still the solemn old bird,
 isn't he?
 CAROL (very young and solemn): In my opinion,
 Alan is a very wonderful person.
 ROBIN (rattling on): I know. You always thought
 53
 щалась, верно? Я-то ничего особенного в нем не вижу, но, конечно, наш тугодум очень славный. Как твои писания, Кей?
 КЕЙ: Я все еще пробую... и учусь.
 РОБИН: Так и надо. Мы еще покажем себя. У нас, Конвеев, все впереди. Сколько завела поклонников, Хейзл?
 ХЕЙЗЛ (невозмутимо): Ни одного стоящего.
 КЕРОЛ: Она уже покоряла полковников, до прочих не снисходила — да, Хейзл?
 КЕЙ (с чувством): Теперь настала пора штатских, при­дется менять тактику, и Хейзл еще не очень уве­рена в себе.
 РОБИН: Они тебе просто завидуют, верно, Хейзл? (Входит миссис КОНВЕЙ с подносом, на кото­ром полно сандвичей, печенья и т.д., есть и пиво.)А-а, вот и мы! (Бросается к матери, берет у нее поднос. Миссис КОНВЕЙ сейчас наверху бла­женства.)
 Миссис К. (сияет): Как славно, правда? Наконец мы опять все вместе. Я так и чувствовала, что ты воз­вращаешься, Робин, хоть ты и не предупредил, гадкий мальчик.
 РОБИН: Я никак не мог, мама, право слово. Только в самую последнюю минуту выкрутился.
 Миссис К. (к КЕЙ): Кончай же со своей шарадой, доро­гая.
 РОБИН: Шарада? А мне можно включиться? Я всегда был мастер на шарады.
 Миссис К.: Нет, милый, они уже кончают. Теперь ты вернулся, и мы сможем ставить шарады сколько
 54
 that, didn't you? Can't quite see it myself, but I'm very fond of the old crawler. How's the writing, Kay?
 KAY: I'm still trying—and learning.
 ROBIN: That's the stuff. We'll show 'em. This is where the Conways really begin. How many young men, Hazel?
 HAZEL (calmly): Nobody to speak of.
 CAROL: She'd worked her way up to Colonels, hadn't you, Haze?
 KAY (affectionately): Now that it's civilians, she's having to change her technique—and she's a bit uncertain yet.
 ROBIN: All jealousy that, isn't it, Hazel? (Mrs.C. appears, carrying a tray laden with sandwiches, cake, etc., and some beer.) A-ha, here we are! (Rushes to take the tray from her. Mrs.C. is very happy now.)
 Mrs.C. (beaming): Isn't this nice! Now we're all here.
 I knew somehow you were on your way, Robin, even though you didn't tell us—you naughty boy.
 ROBIN: Couldn't, Mother, honestly. Only wangled it at the last minute.
 Mrs. C. (to КАТ): Finish your charade now, dear.
 ROBIN: Charade! Can I be in this? I used to be an ace at charades.
 Mrs C.: No, dear, they're just finishing. We can have as many charades as we want now you're home
 55
 угодно. Пока перекуси и поговори со мной, а они там доиграют до конца.
 КЕЙ: (Хейзл и Кэрол.) Идемте. По дороге захватим Мэдж. Не забудьте, это вечеринка в Америке, а выпить нечего, кроме какой-то фруктовой водич­ки, и все недовольны и ворчат, и потом я говорю — какая кислятина.
 С этими словами она выходит, сестры за нею. Мис­сис КОНВЕЙ наскоро складывает кое-что из маска­радной одежды, РОБИН сел к подносу. Миссис КОН­ВЕЙ подходит, с истинно материнским удоволь­ствием смотрит, как он ест и пьет. Оба счастливы, раскованны, им легко друг с другом.
 Миссис К.: Вкусно, Робин?
 РОБИН (с полным ртом): Да, спасибо, мама. Уф, знала бы ты, как это здорово — наконец-то избавиться от армии!
 Миссис К.: Знаю, глупенький. Разве я не счастлива, что ты наконец вернулся — и не в отпуск, а со­всем?
 РОБИН: Надо обзавестись штатской одеждой.
 Миссис К.: Да, нужны хорошие, модные костюмы. Хотя жалко, что нельзя тебе оставаться в этой форме. Ты в ней как картинка.
 РОБИН (с увлечением): Знаешь, мама, у меня столько разных планов. Мы в офицерской столовой все это обсуждали. Один наш парень знаком с Джим­ми Уайтом — знаешь, с тем самым Уайтом, ты про него слышала, и этот парень постарается меня ему
 56
 for good. Have something to eat and talk to me while they're doing the last bit.
 KAY (to HAZEL and CAROL): Come on, you two. Remember, it's an American party, and we can't have anything to drink, and then, after kicking up a row, you ask who's giving the party, and then I'll say Pussyfoot.
 She is going off and the others following her as she is saying this. Mrs. C. hastily puts some of the old clothes together, while ROBIN settles down to the tray. Mrs. C. then comes and watches him eat and drink with maternal de­light. Both are happy and relaxed, at ease with each other.
 Mrs. C.: Is there anything you want there, Robin?
 ROBIN (mouth full): Yes thanks, Mother. Gosh, you don't know what it feels like to be out at last!
 Mrs. C.: I do you silly boy. What do you think I feel, to have you back at last—for good?
 ROBIN: I must get some clothes.
 Mrs. C.: Yes, some really nice ones. Though it's a pity you can't keep on wearing that uniform. You look so smart in it.
 ROBIN (eagerly): I've got all sorts of plans, y'know, Mother. We've all been talking things over in the mess. One of our chaps knows Jimmy White—you know, the Jimmy White—you've heard of him—and he thinks he can wangle me
 57
 представить. Я хочу заняться автомобилями и мотоциклетками. Я в них разбираюсь, и говорят, их покупают нарасхват. И я ведь сам не без денег, получил наградные.
 Миссис К.: Да, милый, мы еще все это обсудим. Слава богу, теперь спешить некуда! А все девочки не­дурно выглядят, правда?
 РОБИН (с аппетитом, ест и пьет): Да, высший класс, особенно Хейзл.
 Миссис К.: Ну конечно, первым делом все замечают Хейзл. Ты бы видел, какими глазами на нее смот­рят молодые люди. А наша Кей... ей уже двадцать один, даже не верится... Но она стала такая взрос­лая и серьезная... не знаю, выйдет ли толк из ее писаний, но она очень старается... Не слишком дразни ее, милый, она этого не любит...Мэдж, как ты знаешь, стала учительницей, но она старается найти место в школе получше.
 РОБИН (равнодушно): Молодец Мэдж. (Гораздо ожив­леннее.) Знаешь, мама, чтобы приодеться, мне надо бы съездить в Лондон. В Ньюлингеме поря­дочный костюм не купишь, а если я собираюсь продавать автомобили, мне надо одеться прилич­но. Ох, до чего же это здорово — вернуться до­мой насовсем, а не в куцый отпуск! (Посмотрел на мать, стоящую рядом, перебил себя на полу­слове.) Ну-ну, мама... успокойся! Теперь-то уж вовсе не из-за чего плакать.
 Миссис КОНВЕЙ (улыбаясь сквозь слезы): Знаю. В том-то и дело. Понимаешь, Робин... я потеряла папу... потом война отняла тебя... я не привыкла радоваться. Забыла, что такое счастье. Вот и рас-
 58
 an introduction to him. My idea is something in the car and motor-bike line. I understand 'em, and I've heard people are buying like mad. And I have my gratuity, you know.
 Mrs. C.: Yes, dear, we'll have to talk about all that. There's plenty of time now, thank goodness! Don't you think all the girls are looking well?
 ROBIN (eating and drinking away): Yes, first-rate, especially Hazel.
 Mrs. C.: Oh—of course Hazel's the one everybody notices. You ought to have seen the young men. And Kay—twenty-one—1 can hardly believe it—but she's very grown-up and serious now— I don't know whether she'll make anything out of this writing of hers—but she is trying very hard. Madge has been teaching, you know, but she's trying for a much better school.
 ROBIN (indifferently): Good old Madge. (With far more interest.) I think I ought so go up to town for my clothes, Mother. You can't get anything really decent in Newlingham, and if I'm going to start selling cars I've got to look like some­body who knows a good suit when he sees one. Lord!—it's grand to be back again, and not just on a filthy little leave. Here, Mother—steady!— nothing to cry about now.
 Mrs. C. (through her tears, smiling): I know. That's why. You see, Robin—losing your father, then the war coming—taking you—I'm not used to happiness. I've forgotten about it. It's upsetting!
 59
 строилась. И знаешь, теперь, когда ты вернулся... пожалуйста, прошу тебя, не сбеги опять из дому. Не оставляй нас еще много, много лет. Мы будем жить все вместе и опять будем счастливы, прав­да?
 Входит ДЖОАН, видит мать и сына и смущенно ос­танавливается. Миссис КОНВЕЙ обернулась, увиде­ла ее. Обернулся и РОБИН и при виде ДЖОАН проси­ял. Мать это заметила, опять смотрит на ДЖОАН. Эта сценка должна тянуться возможно дольше.
 ДЖОАН (не уверенно): О... миссис Конвей... с шарадой кончили... и кое-кто собирается уходить... и Мэдж послала меня сказать вам, там ждут, что вы еще споете.
 Миссис К.: Почему она сама не пришла?
 ДЖОАН (запинаясь): Они с Кей и Кэрол сразу после шарады стали разносить гостям сандвичи и еще всякое...
 РОБИН (встает): Привет, Джоан!
 ДЖОАН (подходит ближе, очень взволнована): При­вет, Робин! Вы, наверно, рады, что вернулись?
 РОБИН (с улыбкой, многозначительно): Ну еще бы!
 Миссис К. (де без досады): Тут все вверх дном. Так я и знала. Хейзл и Кэрол натащили сюда столько хла­ма. Джоан, поди скажи им, пускай сейчас же от­несут все наверх. Я не желаю, чтобы эта комната выглядела как лавка старьевщика. Может быть, ты им поможешь, дорогая?
 ДЖОАН: Да, конечно...
 60
 And Robin, now you are back—don't go rush­ing off again, please! Don't leave us—not for years and years. Let's all be cosy together and happy again, shall we?
 JOAN enters, then stands, awkwardly as she sees them together. Mrs. C. turns and sees her. So does ROBIN, and his face lights up. Mrs. C. sees robin's face, then looks again at JOAN. This should be played for as long as it will stand.
 JOAN (rather nervously): Oh—Mrs. Conway— they've finished the charade—and some people are going—and Madge asked me to tell you they're expecting you sing something.
 Mrs. C.: Why didn't she come herself?
 JOAN (rather faltering): She and Kay and Carol began handing people sandwiches and things as soon as they finished the charade.
 ROBIN (rising): Hello, Joan!
 JOAN (coming forward, thrilled): Hello, Robin! Is it—nice to be back again?
 ROBIN (smiling, rather significantly): Yes, of course.
 Mrs. C. (rather irritably): Really this room's a dread­ful mess. I knew it would be. Hazel and Carol brought all these things down here. Joan, go and tell them they must take these things up­stairs at once. I can't have this room looking like an old clothes' place. Perhaps you'd like to help them, dear.
 JOAN: Yes—rather.
 61
 Улыбнулась РОБИНУ и вышла. Миссис КОНВЕЙ обер­нулась, смотрит на сына. Он ей улыбается. Она вы­нуждена ответить улыбкой.
 РОБИН: Ну и хитрая ты, мама.
 Миссис К.: Разве? Ничего такого не чувствую. (Ста­раясь быть беспристрастной.) Джоан становит­ся взрослой и похорошела, ты не находишь?
 РОБИН (с улыбкой): Это верно.
 Миссис КОНВЕЙ (так же сдержанно, осторожно): И характер, по-моему, неплохой, легкий. Не то что­бы чересчур умна и деловита. Но вполне милая девушка.
 РОБИН (без особого пыла): Что да, то да.
 Торжественно появляется ХЕЙЗЛ, начинает со­бирать маскарадные наряды и прочее. Это надо проделать возможно быстрее.
 ХЕЙЗЛ: Там все жаждут тебя послушать, мама. Они даже не против, чтобы ты спела что-нибудь не­мецкое.
 Миссис К.: Слава богу, я не так глупа, чтобы отказать­ся от немецких песен. Что общего у Шуберта и Шумана с Гинденбургом и Кайзером?
 Входит КЭРОЛ, за нею ДЖОАН. ХЕЙЗЛ с охап­кой платьев уходит. Робин помогает ДЖОАН нагрузиться такой же ношей. Миссис КОНВЕЙ поодаль словно бы не обращает на них внимания.
 КЕРОЛ (тоже собирая вещи, громко, весело): Все раз­гадали нашу шараду, поняли, что целое — кисля­тина, а в отдельности никто ни слова не угадал.
 62
 Smiles at ROBIN and goes. Mrs. C. turns and looks at him. He smiles at her. She has to smile back.
 ROBIN: You're looking very artful, Mother.
 Mrs. C.: Am I? I'm not feeling very artful. (Care­fully just.)
 ROBIN (smiling): Quite.
 Mrs. C. (same careful tone): And I think she's got а pleasant easy disposition Not very clever or go-ahead or anything like that. But a thoroughly nice girl.
 ROBIN (not eagerly): Yes, I'll bet she is.
 HAZEL sails in, to begin packing up the things. This should be done as quickly as possible.
 HAZEL: They're all panting for a song, Mother. They don't even mind if it's German.
 Mrs.C .: Thank goodness, I was never so stupid as to stop singing German songs. What have Schubert and Schumann to do with Hindenburg and the Kaiser?
 CAROL comes in, followed by JOAN. HAZEL goes with her armful. ROBIN helps JOAN to collect her lot. Mrs. C. stands rather withdrawn from them.
 CAROL (loudly and cheerfully as she collects her stuff):
 Everybody guessed the charade, just because it was Pussyfoot—though they hadn't guessed any of the syllables.
 63
 Выходит. В руках у ДЖОАН — все, что осталось.
 Миссис К.: Пойдем, Робин, вы с Эланом передвинете для меня рояль.
 РОБИН: Есть!
 Все выходят. В комнате почти все лишнее убрано. Издали доносятся аплодисменты, смех. Потом стре­мительно входит КЕЙ, достает из какого-нибудь ящика или шкафа листок бумаги и карандаш. Нахму­рилась, задумалась и, не садясь, а стоя у стола или книжной полки, наскоро что-то записывает. Доно­сятся звуки рояля — аккорды, быстрые пассажи. Заг­лянула КЭРОЛ, хочет забрать последнюю мелочь, ос­тавшуюся после шарады.
 КЭРОЛ (благоговейно, и это выходит у нее очарователь­но): Кей, на тебя снизошло вдохновение?
 КЕЙ (подняла голову, очень серьезно): Не совсем. Но меня переполняют самые разные чувства, и мысли, и впе­чатления... понимаешь?
 КЭРОЛ (подходит совсем близко к любимой сестре): Да, да... меня тоже. Много-много всего. Мне ни за что и сотой доли не записать.
 КЕЙ (со всем пылом начинающей писательницы): Мне тоже, но, понимаешь, в моем романе одна девушка идет на званый вечер... а я минутами чувствовала что-то такое... очень трудно уловить... я знаю, она чувство­вала бы то же самое... и я хочу, чтобы на этот раз у меня в романе все получилось настоящее... чис­тая правда... вот и надо было сразу это записать.
 64
 Goes out. JOAN now has the remainder of the things.
 Mrs.C.: Come along, Robin, I may want you and Alan to move the piano for me.
 ROBIN: Righto.
 They all go out. Nearly all the things have been cleared now. Sounds of the party—vague applause and laughter—off. Then KAY enters quickly and eagerly, and finds a bit of paper and pencil in some convenient drawer or cupboard. She frowns and thinks, then makes some rapid notes, not sitting down but standing against table or bookshelf. A few chords and runs can be heard from the pi­ano. CAROL looks in, to remove the last of the charade things.
 CAROL (with awe, very charming): Kay, have you suddenly been inspired?
 KAY (looking up, very serious): No, not really. But I'm bursting with all kinds of feelings and thoughts and impressions—you know—
 CAROL (coming close to her favourite sister): Oh— yes—so am I. Millions and millions. I couldn't possibly begin to write them.
 KAY (that eager young author): No, but in my novel, a girl goes to a party—you see—and there are some things I've been feeling—very subtle things—that I know she'd feel—and I want my novel to be very real this time—so I had to scribble them down—
 65
 КЕРОЛ: А потом ты мне расскажешь?
 КЕЙ: Да.
 КЕРОЛ: В спальне?
 КЕЙ: Да, если ты будешь не очень сонная.
 КЭРОЛ: Конечно, не буду. (Умолкает, сияющая, очень юная и пылкая, с обожанием смотрит на такую же юную и пылкую свою сестру. И тут слабо до­носится из гостиной голос миссис КОНВЕЙ — она начинает петь "Орешину" ШУМАНА.)
 КЭРОЛ выходит, и теперь ласковый ручеек — мелодия Шумана — слышится явственней. Еще минуту КЕЙ пи­шет, потом, взволнованная музыкой и восторгом внезап­ного вдохновения, откладывает бумагу и карандаш, мед­ленно подходит к выключателю и гасит свет. В комнате не совсем темно, сюда проникает свет из прихожей. КЕЙ отходит к окну, раздергивает занавески, и, когда она са­дится на кушетку, голову ее серебрит лунный свет. Она замерла, прислушивается к музыке — и кажется, не про­сто смотрит вперед, а всматривается в некую глубь; меж тем песня за сценой затихает, и занавес медленно опус­кается.
  
 Конец первого действия
 CAROL: Will you tell me them afterwards?
 KAY: Yes.
 CAROL: Bedroom?
 KAY: Yes, if you're not too sleepy.
 CAROL: I couldn't be. (She pauses happily, one earnest young creature staring at the other. And now we can just hear Mrs. CONWAY in the drawing-room beginning to sing Schumann's "Der Nussbaum ".)
 CAROL goes out, and now we can hear the lovely rippling Schumann better than before. KAY writes for another moment, then moved by both the music and the sudden ecstasy of creation, she puts down pencil and paper, drifts over to the switch and turns out the lights. The room is not in darkness because light is coming in from the hall. KAY goes to the window and opens the curtains, so that when she sits on the window-seat, her head is silvered in moonlight. Very still, she listens to the music, and seems to stare not at but into something, and the song goes soaring away, the curtain creeps down.
  
 End of Act One
  
 ДЕЙСТВИЕ II
 Когда занавес поднимается, нам в первую минуту ка­жется, что ничего не изменилось: все так же проникает в комнату свет из прихожей, все так же КЕЙ сидит на ку­шетке у окна. Но входит ЭЛАН, поворачивает выключа­тель, и нам ясно, что должно было измениться очень мно­гое. Комната та же, но обои не прежние, вся мебель дру­гая, заменены кое-какие книги и картины. Мы замечаем радиоприемник. Общее впечатление — все стало жестче и, пожалуй, ярче, чем в тот вечер 1919 года, и мы сразу догадываемся, что это наше время (1937). Прошло почти двадцать лет, и КЕЙ и ЭЛАН уже не совсем такие, как были. КЕЙ — энергичная, деловитая, подтянутая, сразу видно, эта сорокалетняя женщина давно привыкла жить своим трудом. ЭЛАН на пятом десятке одет еще неприг­лядней, чем в молодости, пиджак на нем не под цвет всему остальному и плохо сидит; но он по-прежнему застенчив, неловок и мил, только появилось в нем спокойное досто­инство, внутренняя уверенность и душевное равновесие, каких не хватает остальным, кого мы сейчас увидим.
 ЭЛАН (негромко): Здравствуй, Кей.
 КЕЙ (радостно): Элан!
 Вскочила, целует брата.
 ЭЛАН: Как хорошо, что ты приехала. Мне даже думать тош­но было об этом деле, только и утешала надежда — может быть, ты сумеешь вырваться. Но мама гово­рит, ты даже ночевать не останешься.
 68
 ACT II
 When the curtain rises, for a moment we think noth­ing has happened since it came down, for there is the light coming in from the hall, and there is KAY sitting in the window-seat. But then ALAN comes in and switches on the central light, and we see that a great deal must have happened. It is the same room, but it has a different wall-paper, the furniture has been changed round, the pictures and books are not alto­gether the same as before. We notice a wireless set. The general effect is harder and rather brighter than it was during the party in 1919, and we guess at once that this is present day (1937). KAY and ALAN are not quite the same, after nearly twenty years. KAY has a rather hard, efficient, well-groomed look, that of a woman of forty who has earned her own living for years. ALAN, in his middle forties, is shabbier than he was before—­his coat does not match the rest of his suit and really will not do—but he is still the rather shy, awkward, lovable felow, only now there is about him a certain quiet poise, an inward certainty and serenity, missing from all the others we shall see now.
 ALAN (quietly): Well— KAY.
 KAY(happily):Alan!
 She jumps and kisses him.
 ALAN: I'm glad you could come. It was the only thing about this business that didn't make me hate the thought of it—the chance you might be able to come. But mother says you're not staying the night.
 69
 КЕЙ: Не могу, Элан. Вечером я должна вернуться в Лондон.
 ЭЛАН: Работа?
 КЕЙ: Да. Завтра с утра надо быть в Саутхемптоне — написать милую заметочку о самой что ни на есть новой кинозвездочке.
 ЭЛАН: И часто тебе приходится такое писать?
 КЕЙ: Да, Элан, очень. Кинозвездам счету нет, и всех их несет если не в Саутхемптон, так в Плимут, будь они прокляты! И все читательницы "Ежед­невного вестника" жаждут получить веселенькие заметочки о своих блистательных любимицах.
 ЭЛАН (задумчиво): С виду они очень милые... но вро­де все какие-то одинаковые.
 КЕЙ (сказала, как отрезала): Они и есть все одинако­вые... и мои блистательные интервью с ними — тоже. Иногда у меня бывает такое чувство, будто все мы без конца вертимся по кругу, точно несча­стные цирковые лошади.
 ЭЛАН (не сразу): Пишешь ты новый роман?
 КЕЙ (очень спокойно): Нет, дружок, не пишу. (Помол­чав, с коротким смешком.) Говорю себе, что слиш­ком много народу пишет романы. Да. Но настоя­щая причина не в этом. Я и сейчас чувствую, что написала бы иначе, не как все... по крайней мере, в следующий раз, хотя последний был не лучше, чем у других. Но... сейчас так все складывается... что я просто не могу.
 70
 KAY: I can't, Alan. I must get back to London, to­night.
 ALAN: Work?
 KAY: Yes, I have to go to Southampton in the morn­ing—to write a nice little piece about the new­est little film star.
 ALAN: Do you often have to do that?
 KAY: Yes, Alan, quite often. There are an awful lot of film stars and they're always arriving at Southampton, except when they arrive at Ply­mouth—damn their eyes! And all the women readers of the "Daily Courier" like to read a bright half-column about their glamorous favourites.
 ALAN (thoughtfully): They look very nice—but all rather alike.
 KAY (decidedly): They are all rather alike—and so are my bright interviews with 'em. In fact, some­times I feel we're all just going round and round, like poor old circus ponies.
 ALAN (after a pause): Are you writing another novel?
 KAY (very quietly): No, my dear, I'm not. (Pauses, then gives short laugh.) I tell myself too many people are writing novels. But that's not the real reason. I still feel mine wouldn't be like theirs— anyhow, not the next, even if the last was. But— as things are—I just can't...
 71
 ЭЛАН (не сразу): В последний раз, когда ты писала, Кей... это я про твое письмо... мне показалось, нехорошо у тебя на душе.
 КЕЙ (ей совестно): Да, правда. Наверно, потому я вдруг подумала о тебе... и написала. Не очень лестно для тебя, да? (В порыве нежности): Элан! Не могу я видеть этот ужасный пиджак. Он же совсем не подходит к остальному.
 ЭЛАН (виновато запинаясь): Ну... понимаешь... я его только дома ношу... он очень старый... только для дома... чтобы не трепать зря другой, хороший. Не надо было мне сегодня его надевать. Это я по при­вычке. К тому времени, как все соберутся, я пере­оденусь... А почему у тебя так тяжело было на душе, когда... когда ты мне последний раз писа­ла?
 КЕЙ (с трудом, то и дело умолкая): Тогда как раз... кон­чилось... такое, что не может не кончиться. Это тянулось десять лет... с перерывами... И в переры­вах жить было еще невыносимей. Он женат. Дети. Обычная мерзкая неразбериха. (Внезапно совсем другим, тоном.) Элан, ты не помнишь, ка­кой сегодня день?
 ЭЛАН (с довольным смешком): Ну еще бы! И мама, ко­нечно, помнит. Смотри!
 Достал из кармана пакетик, подает ей.
 КЕЙ (взяла пакетик, поцеловала брата): Элан, ты ан­гел! Я думала, никогда больше мне никто ничего не подарит на день рожденья. А знаешь, сколько мне сегодня стукнуло? Сорок. Со-рок!
 72
 ALAN (after a pause): The last time you wrote, Kay—I mean to me—you sounded rather unhappy, I thought.
 KAY (with self-reproach): I was, I suppose that's why I suddenly remembered you—and wrote. Not very flattering—to you—is it? (With sudden burst of affection.) Alan! And I loathe that coat you're wear­ing. It doesn't match the rest of you, does it?
 ALAN (stammering, apologetic): No—well, you see—1 just wear it in the house—an old coat—just as a house coat—it saves my other one—1 oughtn't to have put it on to-night. Just habit, y'know. I'll change it before the others come ... Why were you so unhappy then—the last time you wrote ?
 KAY ( in broken painful phrases): Something—that was always ending—really did come to an end just then. It had lasted ten years—off and on—and eating more of one's life away when it was off than when it was on. He was married. There were chil­dren. It was the usual nasty muddle. (Breaks off.) Alan, you don't know what day it is to-day?
 ALAN (chuckling): But I do, I do. and, of course, Mother did, too. Look!
 He pulls small package out of his pocket and holds it out to her.
 KAY (after taking it and kissing him): Alan, you're an angel! I never thought I'd have another single birthday present. And you know how old I am now? Forty. Forty!
 73
 ЭЛАН (с улыбкой): А мне сорок четыре. И знаешь, это совсем неплохо. Вот увидишь. (Звонят у парадной двери.) Посмотри подарок. Надеюсь, тебе понравится.
 Идет открывать дверь. КЕЙ поспешно развора­чивает пакет и достает уродливую дешевую су­мочку. Смотрит на этот подарок, не зная, пла­кать или смеяться. Между тем возвращается ЭЛАН с ДЖОАН, теперь она Джоан КОНВЕЙ, так как вышла замуж за РОБИНА. Время обо­шлось с нею не слишком милостиво. Теперь ей со­рок один, она довольно неряшлива, плаксива и сварлива. У нее скрипучий, неприятный голос.
 ДЖОАН: Здравствуй, Кей. Не думала я, что ты сегод­ня выберешься, ты ведь теперь совсем не быва­ешь в Ньюлингеме, а? И должна сказать, я тебя не осуждаю. (Вдруг заметила в руках КЕЙ уродли­вую сумочку.) Ох, что за...
 КЕЙ (поспешно): Милая вещица, правда? Мне сейчас подарил Элан. Как твои дети?
 ДЖОАН: Ричард прекрасно, а у Энн, говорит доктор, надо удалить миндалины... только он не говорит, кто заплатит за операцию, об этом он не думает. Они очень радовались твоим рождественским подаркам, Кей... Не знаю, что бы я делала, если б ты ничего не прислала, хоть я стараюсь как могу. Элан был тоже очень добр к детям, правда, Элан? А все-таки они ведь растут без отца... (Оборвала на полуслове, жалобно смотрит на КЕЙ.) Пони­маешь, Робин уже сколько месяцев глаз не кажет. Люди говорят, мне надо бы с ним развестись, но... не знаю... (В порыве горя.) Честное слово, это ведь ужасно! О, Кей... (Внезапно усмехается). Как глу­по звучит —О, Кей.
 КЕЙ (устало): Я этого больше не замечаю.
 74
 ALAN (smiling): I'm forty-four. And it's all right, y'know. You'll like it, (Front door bell rings.) Look at your present. I hope it's all right.
 Goes to front door. KAY hastily unwraps her parcel and takes out a hideous cheap little handbag. She looks at it and does not know whether to laugh or cry over the thing. Meanwhile AlAN has brought in JOAN, now JOAN CONWAY, for she married ROBIN. Time has not been very kind to her. She is now a rather sloppy, querulous woman of forty-one. Her voice has a very irritating quality.
 JOAN: Hello, Kay. I didn't think you'd manage to be here—you hardly ever do come to Newlingham now, do you? And I must say I don't blame you. (Beaks off because she notices the awful handbag. ) Oh—what a—
 KAY (hastily): Nice, isn't it? Alan has just given it to me. How are the children?
 JOAN: Richard's very well, but the doctor says Ann's tonsils ought to come out—though he doesn't tell me who's going to pay for the operation, never thinks about that. They did enjoy those things you sent at Christmas, Kay. Alan was very good to them, too, weren't you, Alan? Though, of course, it's not like their having a father. (Breaks off and looks miserably at KAY.) You know, I haven't seen Robin for months. Some people say I ought to divorce him—but—1 don't know— (With sudden misery.) Honestly, isn't it awful? Oh—Kay. (Suddenly giggles.) Doesn't that sound silly—Oh—Kay.
 KAY (wearily): No, I've stopped noticing it.
 75
 ДЖОАН: Ричард вечно повторяет это словечко — о'кей, наслушался в кино, и, конечно, Энн за ним, как попугай. (Перебила себя, с тревогой смотрит на КЕЙ и ЭЛАНА.) По-вашему, это ничего, что я сегодня сюда заявилась? Мне Хейзл сказала, что у вас вроде семейный совет, и она считает, мне тоже надо прийти, да я и сама подумала. Но ба­бушка Конвей меня не звала...
 КЕЙ (расхохоталась): Джоан, неужели ты зовешь маму "бабушка Конвей"?
 ДЖОАН: Ну, понимаешь, я привыкла из-за детей.
 КЕЙ: Наверно, она это терпеть не может.
 ЭЛАН (к ДЖОАН, словно извиняясь): Знаешь, я тоже думаю, это маме неприятно.
 ДЖОАН (собирается с духом): Пожалуй, я... пойду спрошу ее, может, она не против... чтоб я оста­лась... не то я буду себя чувствовать круглой ду­рой.
 КЕЙ: Да, пойди. И скажи ей, мы считаем, что ты тоже должна при этом быть — если ты сама хочешь...
 ДЖОАН: Ну, не в том дело... но... понимаете... если это насчет денег... должна же я что-то знать, прав­да? В конце концов, я жена Робина... а Ричард и Энн его дети.
 ЭЛАН (мягко): Да, Джоан, так маме и скажи, если она станет возражать. Хотя вряд ли.
 ДЖОАН с минуту смотрит на обоих неуверенно, потом выходит. Брат с сестрой смотрят ей вслед, потом друг на друга.
 КЕЙ (немного понизив голос): Робин, наверно, безна­дежен... но, право, Джоан ужасная дуреха...
 76
 JOAN: Richard's always saying Океу—he's heard it at the pictures—and, of course, Ann copies him. (Breaks off, looks anxiously at them both.) Do you think it's all right, my coming here to-night? It was Hazel who told me you were having a sort of family meeting, and she thought I ought to be here, and I think so too. But Granny Conway didn't ask me—
 KAY (with a sudden laugh): Joan, you don't call mother Granny Conway?
 JOAN: Well, I got into the habit, у'know, with the chil­dren.
 KAY: She must loathe it.
 ALAN (apologetically, to JOAN): I think she does, you know.
 JOAN (nerving herself): I think—I'll go up and ask her if it's all right—my staying—otherwise I'd feel such a fool.
 KAY: Yes, do. And tell her we think you ought to be here—if you want to be—
 JOAN: Well, it isn't that—but—you see—if it's about money—1 must know something, mustn't I? After all, I'm Robin's wife—and Richard and Ann are his children—
 ALAN (kindly): Yes, Joan, you tell mother that, if she objects. But she won't, though.
 JOAN looks at them a moment doubtfully, then goes. They watch her go, then look at one another.
 KAY (lowering her voice a little): I suppose Robin's pretty hopeless—but really, Joan's such a fool—
 77
 ЭЛАН: Да, но Робин уж так с ней обращается, понево­ле она чувствует себя еще глупей, чем есть на са­мом деле. Понимаешь, Кей, из-за него она поте­ряла всякую уверенность в себе. Если б не это, она бы так не переменилась.
 КЕЙ: Когда-то Джоан тебе нравилась, правда?
 ЭЛАН (смотрит на сестру, не сразу медленно улыба­ется): Помнишь, как она и Робин сказали нам, что они помолвлены? Тогда я был в нее влюблен. Единственный раз влюбился за всю мою жизнь. И помню, я вдруг возненавидел Робина... да, все­рьез возненавидел. Конечно, и любовь и нена­висть очень скоро прошли... это была просто глу­пость. Но я прекрасно это помню.
 Входит МЭДЖ. Она совсем не похожа на девушку из первого действия. Коротко стриженные седею­щие волосы, очки, одета безукоризненно, но очень строго. Речь ее суха, отчетлива, но наперекор уверенным повадкам школьной учительницы чувству­ется, что нервы у нее не в порядке.
 МЭДЖ (торопливо ходит по комнате, нашла конверт, достает самопишущую ручку, говорит реши­тельно): Я только сейчас сказала маме, не будь у меня сегодня дела в этих краях — знаешь, Кей, я рассчитываю на место директрисы школы, сегод­ня ездила в Бордертон для переговоров, — если б не это, ни за что бы я сегодня не приехала.
 КЕЙ: Не понимаю, чего ради ты говорила это маме. Ты же приехала, остальное не важно.
 78
 ALAN: Yes, but the way Robin's treated her has made her feel more of a fool than she really is. It's taken away all her confidence in herself, you see, Kay. Otherwise she mightn't have been so bad.
 KAY: You used to like Joan, didn't you? ALAN (looking at her, then slowly smiling): You re­member when she and Robin told us they were engaged? I was in love with her then. It was the only time I ever fell in love with anybody. And I remember—quite suddenly hating Robin— yes, really hating him. None of this loving and hating lasted, of course—it was just silly stuff. But I remember it quite well.
 MADGE enters. She is very different from the girl of Act I. She has short greyish hair, wears glasses, and is neatly but severely dressed. She speaks witha dry precision, but underneath her assured schoolmistress manner is a suggestion of the neurotic woman.
 MADGE (very decisively, as she bustles about the room, finding an envelope and filling her foun­tain-pen): I've just told mother that if I hadn't happened to be in the neighbourhood today— I've applied for a headship at Borderton, you know, Kay, and had my interview there this af­ternoon—nothing would have induced me to be here to-night.
 KAY: Well, I don't know why you bothered telling her, Madge. You are here, that's all that mat­ters.
 79
 МЭДЖ: Нет, важно. Пускай мама раз навсегда пой­мет, что меня больше не интересуют семейные дрязги — ни денежные, ни любые другие. Я и не подумала бы отпрашиваться на весь день с рабо­ты в Коллингфилде ради этих нелепых истеричес­ких словопрений.
 КЕЙ: Ты так говоришь, как будто тебя вытаскивают сюда по меньшей мере раз в месяц.
 МЭДЖ: Ничего подобного. Но, пожалуйста, не забы­вай, Кей, на мою долю пришлось куда больше этих дурацких споров и разговоров, чем на твою. Мама и Джеральд Торнтон, видно, воображают, что вре­мя лондонской журналистики несравнимо драго­ценнее, чем время старшей преподавательницы в большом пансионе для девочек. Не понимаю, с чего они это взяли. Но меня они заставляют тас­каться сюда гораздо чаще, чем тебя.
 КЕЙ (устало): Пусть так. Но раз уж мы обе приехали, попробуем с этим примириться.
 ЭЛАН: Вот это правильно.
 МЭДЖ: И Джоан тут. Надеюсь, хоть Робин не явится. Вот чего ты, кажется, еще не видела, Кей. А мне раз выпало удовольствие наблюдать, как они здесь неожиданно встретились... Робин полупьяный, оскорбляет всех без разбору. Джоан хнычет и злится... и они прилюдно обсуждают все мерзкие подробности своей семейной жизни... Не хотела бы я еще раз видеть и слышать такое.
 КЕЙ (словно бы небрежно, а по сути очень серьезно):
 Могу тебя понять, Мэдж. Но ради всего святого, будь сегодня подобрее. Ты сейчас не в городе Кол­лингфилде и не в учительской. Вот твой братик Элан. Я — твоя сестричка Кей. Мы прекрасно тебя знаем...
 80
 MADGE: No it isn't. I want her to understand quite clearly that I've no further interest in these family muddles, financial or otherwise. Also, that I would have thought it unnecessary to ask for a day away from my work at Collingfield in order to attend one of these ridiculous hysterical conferences.
 KAY: You talk as if you'd been dragged here every few weeks.
 MADGE: No I haven't. But I've had a great many more of these silly discussions than you have—please remember, Kay. Mother and Gerald Thornton seem to imagine that the time of a woman journalist in London is far more precious than that of a senior mistress at a large girls' public school. Why—1 can't think. But the result is, I've been dragged in often when you haven't.
 KAY (rather wearily): All right. But seeing we're both here now, let's make the best of it.
 ALAN: Yes, of course.
 MADGE: Joan's here. I hope there's no chance of Robin coming too. That's something you've missed so far, I think, Kay. I've had one experience of their sud­denly meeting here—Robin half drunk, ready to insult everybody. Joan weeping and resentful— the pair of them discussing every unpleasant de­tail of their private life—and if s not an experience I want to repeat.
 KAY(lightly, but serious underneath): I don't blame you, Madge. But for the Lord's sake be human to-night. You're not talking to the Collingfield common room now. This is your nice brother, Alan. I'm your nice sister Kay. We know all about you—
 81
 МЭДЖ: Сильно ошибаешься. Ничего вы все про меня не знаете. Жизнь, о которой вы понятия не име­ете — учительская в городе Коллингфилде, как ты сострила, — это и есть моя настоящая жизнь. Она в точности подходит мне, какой я теперь стала, а та Мэдж, какую помните ты, и Элан, и мама — уж мама-то ни единой глупой и унизительной мелочи вовек не забудет, — та прежняя Мэдж больше ничего не значит.
 КЕЙ: Мне очень грустно было бы так думать, Мэдж.
 ЭЛАН (застенчиво, серьезно): И это правда. Ничего похожего. Потому что... (Замялся, растерянно умолкает.) МЭДЖ намеренно заговаривает о другом.
 МЭДЖ: Надеюсь, Кей, ты занимаешься чем-то еще, кроме газетных поделок. Начала новую книгу?
 КЕЙ: Нет.
 МЭДЖ: Как жаль, правда?
 КЕЙ (смотрит на нее в упор, говорит не сразу): А ты, Мэдж? Строишь на цветущей земле доброй ста­рой Англии Священный град?
 МЭДЖ: Может быть, и нет. Но стараюсь вложить не­много знания истории и немного здравого смыс­ла в головы ста пятидесяти девочек из не слиш­ком состоятельных семей. Это тяжелый, но по­лезный труд. Уж во всяком случае, тут нет ничего постыдного.
 С улицы входит ХЭЙЗЛ. Она великолепно одета, луч­ше всех остальных, и не утратила свою красоту, но чувствуется в ней какая-то пугливая покорность.
 82
 MADGE: That's just where you're wrong. You know hardly anything about me, any of you. The life you don't see—call it the Collingfield common room if that amuses you—is my real life. It rep­resents exactly the sort of person I am now, and what you and Alan and mother remember—and trust mother not to forget anything foolish and embarrassing—is no longer of any importance at all.
 KAY: I'd hate to think that, Madge.

<< Пред.           стр. 3 (из 8)           След. >>

Список литературы по разделу